www.radiovedro.rs | Za vedriji dan          Skini ANDROID APP
TEL: +381 11 420 6996

Registracija

MAГАЗИН

08.12.2016


ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: НА ШТА УКАЗУЈЕ НОВА КОНЦЕПЦИЈА РУСКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ


Новом концепцијом се то најављује. Интереси ће се остваривати кроз учвршћивање сарадње у оквиру БРИКС, ШОС и РИК (Русија, Индија, Кина). ЕУ је од сада мање важна
 
Председник Русије је последњег дана новембра потписао Указ о спољнополитичкој концепцији земље. Претходна концепција је била усвојена 2013. године. Велике државе, светске силе, релативно ретко мењају своје стратешке документе. У САД се стратегије везују за председнике, па се промене дешавају отприлике на сваких осам година (по истеку другог мандата старог и избору новог шефа државе). Некада су те промене веће, некада мање, то већ зависи од низа фактора. Ипак, оно што карактерише стратешка опредељења великих сила јесте и континуитет. Чак и када су промене велике, одржава се известан степен континуиета са претходном политиком. Нема радикалних резова и драматичних заокрета. Промена политике је процес, она се реализује етапно, током вишегодишњих циклуса и низом планираних активности.
 
 
Зато помало изненађује доношење нове руске концепције после свега три године. Зашто се то чини, у чему је континуитет, а у чему су разлике? Већи део циљева дефинисаних 2013. године остаје и даље исти. Русија тежи формирању мултиполарног света, у ком ће поред САД, Кине и Индије играти главну улогу и своје активности усмерава у том правцу. Како би била препозната и призната велика сила, неопходно је да увећа своје економске потенцијале, па се описује и низ мера које ће се предузети: од интензивирања регионалних економских интеграција (треба очекивати виши степен интеграција унутар Евроазијског савеза и већи значај овог савеза у будућности) до јачања улоге регионалних резервних валута (покушај дедоларизације међународне трговине). Понавља се и став да Русија мора спречити сукобе "цивилизацијског карактера" и у том контексту је неопходно поспешити дијалог између различитих култура и религија.
 
Оно што разликује претходни и нови документ, јесте избор спољнополитичких партнера. Пре три године се наглашавала жеља за формирањем "партнерства за модернизацију" са ЕУ. У тренутку када је писана та верзија концепције Русија је са ЕУ достигла историјски максимум у спољнотрговинској размени од близу 340 милијарди евра, већ је увелико била у функцији прва линија гасовода "Северни ток", а текле су и припреме за изградњу два крака "Јужног тока". Међутим, од фебруара 2014. године и ескалације кризе у Украјини односи ЕУ и Русије се драматично мењају. Већ у марту је ЕУ увела прве санкције Русији, а до децембра исте године су оне прошириване још три пута. Русија је узвратила сличном мером, забрањујући увоз пољопривредних производа из чланица ЕУ на своје тржиште. До почетка 2016. године обим размене је опао за 38 одсто. У марту 2014. Русији је суспендовано чланство у Г8, у априлу је њеним посланицима одузето право гласа у Парламентарној скупштини Савета Европе (улога чланица ЕУ је била кључна), а 2015. године ЕУ је искористила низ правних механизама да блокира изградњу "Јужног тока". У таквим околностима је не само немогуће реализовати постављени циљ о "партнерству за модернизацију", већ се мора водити дијаметрално супротна политика.
 
Новом концепцијом се то најављује. Интереси ће се остваривати кроз учвршћивање сарадње у оквиру БРИКС, ШОС и РИК (Русија, Индија, Кина). ЕУ је од сада мање важна. С тим у вези, између редова се може прочитати како Савет безбедности треба да се транформише, у складу са новим реалностима, те да број сталних чланица мора бити већи. Ту се пре свега мисли на Индију и Бразил.
 
Русија, дакле, не мења своје стратешке циљеве, али мења приоритете када је реч о избору стратешких партнера. Мултиполарни поредак ће се правити пре свега заједно са Кином и Индијом, насупрот САД и њеним савезницима. У сваком случају, успостављање равнотеже снага у међународним односима се наставља. У том смислу, руска политика се неће мењати.
 
 
Извор: Стандард / Вечерње новости, 07. децембар 2016