www.radiovedro.rs | Za vedriji dan          Skini ANDROID APP
TEL: +381 11 420 6996

Registracija

MAГАЗИН

06.05.2016


TRAMP VS. HILARI ILI NACIONALIZAM VS. GLOBALIZAM



Šta je ključna linija političke podele na američkim predsedničkim izborima




Stručaci, analitičari, ankete i prognozeri će tumačiti ključne političke linije podele kojima će nastojati da objasne predstojeću epsku američku bitku između Donalda Trampa i Hilari Klinton – žene protiv Trampa; evangelisti protiv Hilari; Hispanoamerikanci protiv radničke klase belih Amerikanaca bez fakultetskog obrazovanja; LGBT zajednica protiv tradicionalista; stari protiv mladih. Sve je to važno do određene mere. Ali svako istinsko razumevanje ovih izbora zahteva tumačenje jedne velike razdelne linije koja vodi Ameriku u period ozbiljnih političkih potresa, koji će sigurno dobro prodrmati političku Rihterovu skalu. Radi se o podeli na nacionaliste i globaliste.

Globalisti su pre mnogo vremena uspostavili kontrolu nad velikim delom američkog društva time što su ovladali elitnim nacionalnim institucijama – medijima, akademskom zajednicom, velikim korporacijama, visokim finansijskim krugovima, Holivudom, tink-tenkovima, nevladinim organizacijama, humanitarnim fondovima. Ove institucije su toliko moćne – same po sebi, a još i više kad deluju koordinisano – da su elite koje njima upravljaju pomislile da je njihova politička pobeda apsolutna i konačna. To je razlog što smo proteklih godina sa njihove strane svedočili o porastu društvene i socijalne arogancije.

Onda je došao Donald Tramp i okrenuo celu stvar naglavačke. Gotovo svaka važna politička tema koju je ovaj superbogati političar-amater izneo pred elite bila je antiglobalistička i pronacionalna. To je najvažniji faktor njegovog jedinstvenog i posve neočekivanog rasta. Uzmite u obzir samo neke od primera.

IMIGRACIJA
Nacionalisti veruju da svaka prava nacija mora imati jasno definisane i zaštićene granice, ili se u suprotnom ne može smatrati nacijom. Oni takođe veruju da je kulturno nasleđe nacije sveto i da mora biti zaštićeno, dok bi masovni upliv migranata iz dalekih zemalja mogao da podrije privrženost nacije tom nasleđu.

Globalisti ne mare za granice. Oni veruju da je nacionalna država zastareli relikt Vestfalskog mira iz 1648. godine, kojim je priznato pravo na postojanje koegzistirajućih nacionalnih država. Globalisti odbacuju vestfalsko ustrojstvo u korist integrisanog sveta, u kojem informacije, novac, roba i ljudi mogu da putuju slobodno, bez obraćanja previše pažnje na tradicionalne koncepte graničnih podela ili nacionalnu pripadnost.

SPOLjNA POLITIKA
Globaliste motivišu humanitarni impulsi. Njima je briga o pravima i blagostanju čovečanstva zamenila brigu o pravima i blagostanju američkih građana. Zaista, kako je Robert D. Kaplan primetio, „liberalima su univerzalni principi spoljnopolitički vodič koji ih navodi na pacifističku poziciju... kada treba braniti naše najvitalnije nacionalne interese, i na agresivnu poziciju kad se radi o odbrani ljudskih prava“. Zagovarajući spoljnopolitički avanturizam, globalisti lako povezuju događaje iz baltičkog regiona(ili recimo iz Gruzije i Ukrajine) sa američkim nacionalnim interesima iako se tu zapravo radi o globalističkom impulsu i želji za svetskom dominacijom.

Nacionaliste ne zanima rešavanje svetskih problema. Oni žele da njihova zemlja bude moćna, sa velikim vojnim kapacitetima koji bi bili korišćeni isključivo u cilju zaštite američkih nacionalnih interesa. Obično na predloge spoljnopolitičkih avantura odgovaraju postavljanjem ključnih pitanja – da li je sa aspekta ostvarenja nacionalnih interesa opravdano prolivanje američke krvi i trošenje sredstava zbog ove ili one vojne inicijative. Sudbina drugih naroda širom sveta, koliko god srceparajuća, obično ne igra veliku ulogu u razmatranjima nacionalista. Za njih je najvažnija sudbina Amerike.

TRGOVINA
Istorija trgovine u Americi ne može se analizirati pravolinijski. Endrju Džekson je bio najveći nacionalista, a bio je i pobornik slobodne trgovine. Vilijam Mekinli je Ameriku učinio globalnom silom, ali je pripadao protekcionistima. U našem vremenu, ipak, linija podele je jasna. Globalisti žele slobodan protok robe kroz nacionalne granice, braneći taj stav teorijom da će to podstaći globalnu trgovinu, od čega bi korist osetile sve države i narodi. Pisac i analitičar Tomas L. Fridman, vodeći globalista ove generacije, jednom prilikom je opisao Ameriku kao svetski rol model za „globalno integrisani slobodnotržišni kapitalizam“. To je bilo pre Velike recesije i anemičnog oporavka, koji je obeležio dobar deo Obamine vladavine. Današnji američki nacionalisti gledaju rezultate ove vrste „globalizacije“ koju je opisao Fridman i u njoj nalaze krivca za propast američkog industrijskog jezgra. Nezavisno od toga da li su u pravu, činjenica je da su u njihovom fokusu američki građani, čiji su životi i izvori prihoda oštećeni na više instanci. To je razlog što je protekcionistički cunami zapljusnuo političku javnost i naterao globalističke elite da mu se panično sklanjaju sa puta. Globalisti su bili previše fokusirani na globalnu trgovinu da bi primetili stravičan priliv domaćih izbeglica iz stare industrijske nacije.

POLITIČKA KOREKTNOST
Uzevši u obzir da globalisti dominiraju elitnim nacionalnim institucijama i često koriste njihove pozicije moći da ismevaju i marginalizuju takozvanu „Srednju Ameriku“ običnih građana (takođe nacionalistički orijentisanih), ovi ljudi osećaju potrebu da pruže politički i kulturni otpor. Ovde počinjemo da razumemo delotvornost Trampove taktike; zamislite samo koliko su ti ljudi bili besni zbog pojave politički korektnih kadrova koji im govore šta da misle, kako da se odnose prema političkim pitanjima današnjice i na koji način će biti stigmatizovani ukoliko odbiju da plivaju niz tu struju (rasisti, homofobi i ksenofobi su među najčešćim epitetima).

Globalisti ne mare previše za ovaj fenomen jer je dobrim delom inkorporiran u njihove svetonazore i filozofske poglede, uključivši i globalistički senzibilitet. Ali nacionalistima je to veoma važno pitanje. Oni šalju svoju decu na univerzite, nastojeći da im obezbede perspektivniji i bolji život, da bi tamo otkrili da politička korektnost uništava poglede i vrednosti kojim su ih učili dok su odrastali. A njihovi pogledi i vrednosti nisu konkurentni ni na jednom studentskom tržištu ideja, već se proglašavaju neprikladnim i netolerantnim i pre nego što uopšte dobiju priliku da ih iznesu.

KULTURNO NASLEĐE
Nacionalisti brinu o svojoj nacionalnoj baštini, koju vide kao riznicu mudrosti i lekcija izrečenih kroz usta naših predaka sa ciljem da nam budu smernice na ovom tajanstvenom i misterioznom velikom putu. Globalisti i ne baš. Nacionalisti proključaju zbog svakog napada na bilo kog od mnogih velikana naše kulture iako su i oni imali svojih mana, baš kao što ih i mi imamo danas. Globalisti, sa druge strane, predvode te napade.

Prema primeru svake od ovih linija podele, možemo videti koliko je u prethodnim godinama rastao pritisak dok su globalističke elite smatrale da je svako od ovih pitanja rešeno ili pod kontrolom. Imigracija – mnogo prazne priče o potrebi za reformama i pasivno posmatranje kako se upliv nastavlja. Spoljna politika – ankete pokazuju da mnogi Amerikanci zaziru od internvencionističkog avanturizma, koji je sve vreme opstajao kao dominantni stav vladajućih elita. Trgovina – čvrsti konsenzus među elitama da slobodna trgovina nema prave alternative, dok industrijska zona Amerike propada. Politička korektnost – nemar za osećanja neglobalistički nastrojenih građana. Kulturno nasleđe – moć i uticaj vladajuće klase obrušili su se na one koji poštuju nacionalnu istoriju svoje zemlje. Stoga ne iznenađuje što je globalistička klasa zaključila da zaista nema nikakvih ozbiljnih protivnika unutar zemlje.

Ali ispostavilo se da ipak imaju. Nosilac te poruke je Donald Tramp. On ne samo da je napao nekontrolisanu imigraciju već je to uradio na način kojim je poslao poruku da se radi o političaru koji zaista ima nameru da promeni stvari po tom pitanju. Uprkos neretko gruboj retorici, ili možda baš zbog nje, nacionalistički Amerikanci su se ujedinili i digli glas. Kada se radi o spoljnoj politici, postavio je pitanja koja niko drugi nije želeo da stavi na sto: zbog čega nam treba NATO u sadašnjem obliku kada Sovjetski Savez više ne postoji kao pretnja Evropi?; zašto bi Amerikanci trebalo da plaćaju za odbranu bogatih Evropljana, koji bez problema mogu da se brane i sami?; zašto Amerika nastavlja da sledi politiku neselektivne smene režima kada nas nedavna istorija uči da se to obično završi katastrofom i haosom?; zbog čega elite ne mogu da prepoznaju i priznaju da je uzrok današnjeg regionalnog haosa njihov nepromišljeni rat u Iraku? Trampovi odgovori na ova pitanja elite dovode do nervnog sloma, ali ispostavlja se da ih postavljaju i mnogi Amerikanci, koji se uz to slažu sa odgovorima koje on (Tramp) nudi.

Što se tiče trgovine, Tramp nije baš sasvim originalan sa svojim protekcionizmom. Takvi stavovi su imali značajnu ulogu u američkoj istoriji – u dobrim i lošim vremenima. Demokrata Ričard Gepart je 1988. potegao pitanje „ekonomskog nacionalizma“. Ali opet je Tramp otvoranjem stare teme uspeo da iscrta novu liniju podele. Što se tiče političke korektnosti, on uzvraća napadom čija silina i politička autentičnost naprosto ostavljaju bez daha. O kulturnom nasleđu je sve rekao rečenicom: „Narode, opet ćemo čestitati Božić jedni drugima“.

Sa druge strane, Hilari Klinton je personifikacija globalističkih elita – sledi politiku otvorenih granica, pristalica je humanitarnih intervencija, tradicionalno se zalaže za slobodnu trgovinu (poslednjih meseci kroz zaštitu od rizika), u potpunosti je verna temeljnim pretpostavkama političke korektnosti i sledi politiku identitetá koja je osnovni uzrok napada na nacionalno nasleđe. Ništa tako dobro ne objašnjava njen identitet kao Fondacija Klinton, briljantni program za usisavanje gomile inostranog novca za podupiranje aktuelne političke mašinerije.

Nemoguće je u ovako ranoj fazi reći da li Tramp, kandidat novog nacionalizma, ima ikakve šanse da pobedi na predsedničkim izborima. Ali, pobedio ili izgubio, on je prodrmao politički sistem, uveo moćnu novu retoriku i otvorio nove linije političkih podela između nacionalista i globalista, koje neće nestati u dogledno vreme. Za američku globalističku elitu nastupa potpuno nova era.

Robert V. Meri je dopisnik Nacionalnog interesa i autor knjiga o američkoj istorij i spoljnoj politici

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ